Поводом Дана општине Прибој награђени најбољи студенти
Поводом Дана општине Прибој, 2. фебруара, када се Прибој први пут помиње у писаним документима 1448.године, у Повељи краља Фридриха Трећег, у општини Прибој већ шест година нема посебног свечарења, већ се та средства преусмеравају у друге сврхе. Награђивање младих, талентованих студената, најбољих ученика, надарених спортиста, али и особа са инвалидитетом и децу слабијег имовног стања.
Тако је у недељу 2.фебруара председник Скупштине општине Прибој, Борис Мрдовић, у Спомен кући Јевђевића, приредио пријем за најбоље студенте, којима је просечна оцена студирања изнад 9, а којима локална самоуправа додељује као награду, једнократно 120 хиљада динара.
"Ви сте понос овог града, ви сте најбоље што наш град има, ви сте будућност наше локалне заједнице и драго би нам било да се након школовања вратите у свој родни град и дате допринос његовом даљем развоју и напретку.", истакао је Борис Мрдовић, честитајући студентима на постигнутом успеху и додао, да ће локална самоуправа и даље чинити све у њеној моћи, да младости овог града али и свим грађанима у овој средини, створи што повољнији амбијент за рад и живот.
Награде за 14 најбољих студената, поводом Дана општине, уручили су председник СО Прибој, Борис Мрдовић и Ненад Пенезић, члан Општинског већа задужен за област образовања.
Тако су ове године новчане награде припале талентованим студнетима Медицинског, Економског, Правног, Машинског, Филозофског, Филолошког, Природно-математичког и факултета Техничких наука у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Чачку. Они су имали просек студирања од 9,08 до 9,3.
Ове године су награђени Тамара Радовић, Максим Шарчевић, Анђела Шушањ, Стефан Аврамовић, Енида Мандал, Катарина Симовић, Славко Џуловић, Вук Лаковић, Павле Љубојевић, Соња Мијатовић, Василије Голе, Марко Поповић, Марина Лисица и Ана Ђуровић.
Утисци награђених, младих нада Прибоја су крајње позитивни. Они су се захвалили свом родном граду на лепом гесту, који им пуно више значи од саме материјалне користи, јер је показатељ, да један мали град, даје тако велики значај образовању својих суграђана, својих талентованих студента. Њихова је жеља да се сутра, када заврше школовање, врате у своје родно место, наравно ако им то дозволе животни планови и реалне друштвене околности.