Већ трећу годину заредом, уместо славља за Дан општине, Прибој новац улаже онде где је најпотребнији. Претходне две године улагало се у набавку неопходних медицинских апарата, како би се подигао ниво здравствене заштите на виши ниво, а ове године новац је преусмерен на студијска путовања најбољих прибојских ученика.
Тако су протекле седмице на студијском путовању били најбољи ученици и студенти са професорима у Швајцарској, где су посетили Европску организацију за нуклеарно истраживање познатију као ЦЕРН, која је највећи центар за истраживање елементарних честица.
Прибојска општина захваљујући буџетским уштедама у износу од око милион динара финансирала је пут 13 најбољих ученика Гимназије и Машинско-електротехничке школе, два студента и два професора у ЦЕРН који се налази у околини Женеве. Домаћин прибојским ученицима био је Прибојац др Владимир Рековић са еминентним младим српским научницима истраживачима у ЦЕРН-у. Осим посете највећем институту за нуклеарна истраживања на свету, за ученике је био оранизован низ предавања али и научних експеримената. Овом приликом ученици су били у прилици да прошире своја знања из природних наука, првенствено физике али и да упознају Женеву и Седиште Уједињених нација у Европи.
Овај својеврстан вид награде најбољима међу прибојским ученицима и студентима свакако је достојан подстицај за још боље резултате. Најбоље, које су определили Ученички парламент и Наставничка већа обе школе, локална самоуправа наградила је и на овај начин, осим тога што су предвиђена средства за стипендирање најбољих студената.
Председник Скупштине општине Саша Василић који се придружио најбољим ученицима и студентима као представник организатора и један од иницијатора студијског путовања, рекао је да се ова идеја родила пре две године, али да је захваљујући уштедама које су направљене ове године, новац преусмерен у сектор образовања.
Међу првим оснивачима ЦЕРН-а давне 1954. године била је и Југославија, у чије је име свој потпис ставио Павле Савић, један од најзначајнијих српских физичара. Иако је Југославија напустила ову организацију 1961. године, то није спречило младе научнике из Србије али и са ових простора да се данас баве научним радом у највећем светском институту за нуклеарна истраживања, где се пише историја науке.