Прилужје недалеко од Вучитрна је српска енклава са више од 2500 становника. У овом месту дом су пронашли и многобројни Срби протерани са својих огњишта на Косову и Метохији 1999. године.

У Прилужју одраста око 500 деце која су већ навикла на опрез и не ретко немаштину а радост им најчешће доносе пријатељи из Прибоја, града побратима.

Детињство у Прилужју и одрастање прати низ упозорења о дозвољеним и несигурним путевима и имањима у која упадају крадљивци.

“Безбедност је оно што је најзначајније за нас овде, јер док је безбедности биће и ученика у школи”, казао је за агенцију РИНА директор ОШ “Вук Караџић” Срђан Здравковић. Он је додао да децу, поготово у зимским месецима када се раније смркава, родитељи одводе кући, или их уче да се држе заједно и крећу се у групи.

Основну школу у Прилужју похађа 260 ђака, а у истој згради су и ученици Техничке школе која је измештена из Обилића и 43 наставника који настоје да деци надоместе све оно што би им у животу изван енклаве било уобичајено.

Летос су малишани из овог места захваљујући општини Прибој први пут видели море, а када су кренули у школу помоћ је опет стигла из града на Лиму. Део руководства општине Прибој поново је био у посети Прилужју, у које су донели грађевински материјал, стипендије, прилоге за цркву и сиромашне породице.

„Ми ћемо се суштински, у границима наших могућности, трудити да помогнемо у оном делу који је најзначајнији, а то су омладина и деца. Све што имају прибојска деца имаће и деца из Прилужја.”, рекао је агенцији РИНА председник општине Прибој Лазар Рвовић.

Рвовић је позвао и своје колеге широм Србије, чији су буџети много већи него прибојски, да се организују и да свако у складу са својим могућностима помогне људима у јужној покрајини а нарочито деци.